KOJI MEHANIZAM?

 

Postoje dve osnovne vrste mehanizama: kvarcni i mehanički. Kvarcne mehanizme obično pokreću baterije, mada postoje i neka hibridna rešenja kao što je solarno napajanje (Citizen Eco-Drive) ili korišćenje oscilirajućeg tega da bi se proizvela električna struja (Seiko Kinetic). U kvarcnim mehanizmima senalazi oscilator u obliku zvučne viljuške izrađene od kvarca koji reguliše tačnost sata. Mehanički satovi nemaju bateriju. Prema načinu na koji se navijaju postoje mehanički satovi sa ručnim navijanjem i automatik satovi. Automatik mehanizmi se sami navijaju zahvaljujući kinetičkoj energiji koja se stvara pri pokretu ruke na kojoj se sat nosi. Ukoliko se nose redovno, automatik satovima nije potrebno ručno navijanje.

I kvarcni i mehanički satovi imaju svoje prednosti. Kvarcni satovi su po pravilu jeftiniji od mehaničkih. Uz to, oni su i tačniji jer je mehanizam regulisan elektronskim oscilatorom. Mehanički satovi su dosta složeniji, pa samim tim i skuplji. Od ove vrste mehanizama ne možete očekivati potpunu tačnost. Dnevna odstupanja mehaničkog sata od tačnog vremena mogu biti -20 do +40 sekundi mada su ona obično dosta manja. Nekima se čini paradoskalnom činjenica da je sat koji košta 100 € tačniji od onog koji košta 100.000 € ali za prave ljubitelje satova, povremeno doterivanje vremena ili ručno navijanje sata su rituali koji samo doprinose jedinstvenom iskustvu posedovanja mehaničkog sata.

Da li ćete izabrati mehanički ili kvarcni časovnik zavisi pre svega od vašeg budžeta i od toga šta očekujete od sata. U svakom slučaju, važno je izabrati sat sa mehanizmom renomiranog proizvođača kao što su švajcarske kompanije ETA, Sellita, Ronda, ISA ili japanske Miyota (u vlasništvu Citizena) i Seiko (SII). Sve je više proizvođača koji izrađuju i sopstvene, odnosno manufakturne mehanizme. Iako je posle "kvarcne krize" 70-ih i 80-ih godina dvadesetog veka većina proizvođača satova napustila koncept pravljenja sopstvenih mehanzama, sada se taj trend preokrenuo i sve više časovničarskih kuća ponovo počinje da razvije sopstvene manufakturne mehanizme.

Danas je sat mnogo više od instrumenta za merenje vremena, on reflektuje vaš životni stil i idealan je poklon kada samog sebe želite da nagradite za neko lično ili poslovno dostignuće.

 


KOJA VODOOTPORNOST?


Vodootpornost je oznaka na brojčaniku ili poklopcu sata koja pokazuje sposobnost sata da budeizložen određenom pritisku vode. Može biti izražena u metrima (ili stopama) i u standardnim atmosferama (ATM). Vodootpornost sata u realnim uslovimaje manja od deklarisane vrednosti jer se prilikom testova koje sprovodi proizvođač nov sat izlaže statičnom pritisku vode. U realnim uslovima, zbog pokreta ruke u vodi, satovi su izloženi dodatnom dinamičkom pritisku tako da se npr. i u plitkoj vodi može dostići pritisak jednak statičkom pritisku na dubini od 50 metara. Ispod je tabela koja prikazuje mogućnost upotrebe satova u vodi u realnim uslovima.

 

# DEKLARISANA VODOOTPORNOST UPOTREBA U REALNIM USLOVIMA
1 30 m – 3 ATM Može se kvasiti malim količinama vode: kiša, prskanje pri pranju ruku. Sa satom se ne sme tuširati, plivati i roniti.
2 50 m – 5 ATM Sa satom se može tuširati i lagano plivati ali se vodootpornost ne garantuje prilikom skokova u vodu.
3 100 m – 10 ATM Sa satom se može plivati i roniti u plitkoj vodi. Nije predviđen za skokove u vodu sa visokih platformi.
4 200 m – 20 ATM Sa satom se može roniti, sa izuzetkom dubinskog ronjenja koje iziskuje prisustvo heijuma u gasnoj mešavini
5 300 m – 30 ATM Sat se može koristiti za sve vrste ronjenja.

 

 

RONILAČKI SATOVI


Časovnik se može nazvati ronilačkim satom ukoliko je u skladu sa ISO 6425 standardom. Iako je minimalna propisana vodootpornost 10 ATM (100 metara), moderni profesionalni ronilački satovi su obično vodootporni od 20 ATM pa na više. Ronilački satovi se testiraju mnogo rigoroznije od "običnih" časovnika. Testovi se rade u statičnoj vodi na 125% pritiska koji je deklarisan na satu. Znači, sat koji je vodootporan do 200 m se testira u statičnoj vodi dubine 250 metara. Naravno, testovi se ne vrše u moru već u laboratorijama, na specijalnoj opremi koja pritiske na različitim dubinama.

Sat mora da ispuni još niz uslova da bi proizvođač mogao da ga nazove ronilačkim časovnikom. Jedan od uslova je postojanje uređaja za podešavanje vremena ronjenja. To je u većini slučajeva rotirajući okvir (luneta / bezel) ili unutrašnji prsten sa petominutnim podeocima. Sekundara i minutna kazaljka, koja se po obliku i veličini mora jasno razlikovati od satne, moraju biti vidljive u mraku sa razdaljine od 25 cm. Ovo se postiže premazivanjem kazaljki sa specijalnim pigmentima kao što je Super-LumiNova. Takođe, časovnik mora biti otporan na magnetizam i udarce određenom silom.
Prvi pravi ronilački satovi su se pojavili 30-ih godina prošlog veka. U prošlosti su mehanički ronilački časovnici predstavljali nezamenjiv alat za civilne i vojne ronioce. Danas ronioci obično upotrebljavaju specijalne ronilačke kompjutere. Ronilački satovi su sada najpopularnija kategorija sportskih časovnika, a većina njih su toliko luksuzni i elegantni da prirodnije izgledaju kada se nose uz skupo poslovno odelo ili svečani smoking nego preko ronilačkog odela. Kolekcionari moderne ronilačke satove nazivaju "desk divers" što znači da je njihova najekstremnija upotreba prilikom rada za stolom u kancelariji.

 

 

KOJI MATERIJAL KUĆIŠTA?


Kućišta sata mogu biti izrađena od čelika, titanijuma, aluminijuma, plastike, keramike ili plemenitih metala kao što su zlato i platina. Svaki od materijala ima neke prednosti.

Nerđajući čelik sa oznakom 316L se najčešće koristi za izradu kućišta sata jer je čvrst, otporan na habanje i ima hipoalergenska svojstva. Ukoliko se odlučite za sat sa čeličnim kućištem, sigurno nećete pogrešiti. Čelična kućišta mogu biti ispolirana, matirana ili tretirana postupcima kao što je peskarenje. U poslednje vreme su sve popularnija čelična kućišta satova u bojama ili presvučena zlatom. Ovo se postiže tretmanima kao što su PVD (Physical Vapor Deposition) ili DLC (Diamond Like Carbon).

Prednost titanijumskih kućišta je u tome što su jako lagana, a istovremeno vrlo čvrsta i imaju karakterističnu sivu boju.

Kućišta od keramike su vrlo otporna na ogrebotine. Da ne bi bilo zabune, keramički materijal koji se koristi za izradu kućišta satova nema nikakve veze sa keramičkim pločicama u vašem kupatilu ili kuhinjskim posuđem - u pitanju je cirkonijum dioksid, hi-tech materijal izuzetne tvrdoće (8.5 na mohsovoj skali) koji se upotrebljava u medicini i industriji aerokosmičkih letelica.

Kućišta od plemenitih metala su rezervisana za satove iz premijum segmenta. Najčešće se koristi platina, belo i žuto zlato, a poslednjih godina posebno je popularno ružičasto (crveno) zlato.

 

 

 

 

KOJA NARUKVICA?

 

Narukvice sata se izrađuju od svih materijala od kojih se prave kućišta kao i od kože, gume i platna. Prednost čeličnih narukvica je dugotrajnost i hipoalergenska svojstva. Kožne narukvice su obično udobnije za nošenje, mada je to stvar lične preferencije. One ne služe toliko dugo kao čelične ali im cena nije visoka i mogu se lako zameniti. U poslednje vreme su sve popularnije narukvice od platna, najčešće su to tzv. NATO i ZULU, kao i narukvice od kaučuka (prirodne gume) koje ne treba mešati sa jeftinim imitacijama od veštačke gume ili PVC-a.

 

 

 


KOJE STAKLO?

 

U proizvodnji satova najčešće se upotrebljavaju pleksiglas, mineralno staklo i safirni kristal. Pleksiglas se obično ugrađuje na jeftinije satovie koji su namenjeni sportskim aktivnostima. On je vrlo otporan na udarce ali se lako izgrebe
Mineralno staklo koje se koristi za satove je u osnovi obično staklo koje je kaljeno, a često i obloženo raznim materijalima radi poboljšanja tvrdoće.
Safirni kristal je najbolji materijal za stakla satova. To je ustvari veštački proizveden safir koji ima identična hemijska i mehanička svojstva ali je za razliku od prirodnog dragog kamena potpuno bezbojan i providan. Veštački safir je jako tvrd i može se zagrebati jedino drugim safirom ili dijamantom. Stakla od ovod materijal se često tretiraju specijalnim premazima da bi se smanjio odsjaj i refleksija i povećala providnost.

 

 

 

KOJA VELIČINA KUĆIŠTA?


Veličina muškog sata bi pre svega trebalo da zavisi od obima ručnog zgloba i veličine šake. Poslednjih decenija, trendovi u dizajnu satova su se kretali ka većim kućištima. Ranije je normalni prečnik kućišta muškog sata bio 35-39mm. Sada su retki satovi sa prečnikom kućišta ispod 40 mm, a većina je između 41 i 44 mm. Muški satovi mogu da imaju prečnike čak i do 50 mm. Prilikom biranja veličine kućišta, treba boditi računa da neki satovi na ruci vizuelno izgledaju manji nego što jesu, i obrnuto. Najveću ulogu u tome ima veličina brojčanika, odnosno debljina okvira (lunete). Što je brojčanik veći i okvir tanji, to će sat delovati vizuelno veći na ruci. Satovi sa debljim okvirom u najvećem broju slučajeva na ruci izgledaju manji nego što im je stvarni prečnik.

Situacija sa ženskim ručnim časovnicima je malo drugačija. Raspon veličina kućišta satova je mnogo širi pa tako dame imaju veću slobodu u izboru. Dok bi izuzetno mali sat na ruci većine muškaraca izgledao smešno, žene bez problema mogu nositi satove prečnika kućišta od 20 mm pa sve do modnih satova koji mogu biti i veći od 45 mm . Damama je naravno "dozvoljeno" da nose i muške satove.

 

 

 

 

 

Contact

E-mail: unna_product@live.com
Tel: 011/420 60 66;
Mob: 069 617 450;

UNNA PRODUCT D.O.O.

PIB:108033893
Matični broj: 20920173
E-mail adresa: unna_product@live.com